Ново научно истраживање открива занимљив феномен у понашању дивљих папагаја који живе у градовима. Иако се дуго веровало да животиње доносе одлуке инстинктивно, показало се да ове птице користе много сложеније механизме – укључујући посматрање и опонашање других јединки када је у питању избор хране.
Студија објављена у часопису PLOS Biology обухватила је више од 700 дивљих папагаја са сумпорном круном у неколико колонија у Сиднеју. Резултати су показали да папагаји у урбаним срединама активно користе социјално учење како би одлучили да ли је нова храна безбедна за конзумацију.
Током експеримента, истраживачи су приметили да су птице знатно брже прихватале непознату храну уколико су претходно виделе друге јединке како је једу. У групама где није било такозваних „тренера“, папагајима је било потребно и по неколико дана да се осмеле да пробају нову храну. С друге стране, када би један папагај започео конзумацију, остали би врло брзо следили његов пример.
У неким случајевима, довољан је био само један храбар појединац да покрене ланац реакције. У року од неколико минута, десетине других папагаја почеле би да једу исту храну, што јасно указује на снажан утицај групног понашања.
Посебно је занимљиво да се овакав облик учења разликује у зависности од старости птица. Млађе јединке имају већу тенденцију да прате већину и ослањају се на групу, док су старији папагаји опрезнији и више верују појединим познатим јединкама него целокупној групи.
Научници објашњавају да је овакво понашање кључно за преживљавање у урбаним срединама. Градови доносе бројне нове изворе хране, али и потенцијалне опасности. Непозната храна може бити отровна или садржати паразите, због чега је опрез изузетно важан. Управо зато социјално учење омогућава птицама да смање ризик и донесу сигурније одлуке.
Овај феномен није јединствен само за папагаје. Слични обрасци понашања примећени су и код других птица, као и код сисара. На пример, истраживања су показала да поједине врсте пацова могу развити преференције према храни на основу мириса даха других јединки, што је још један доказ колико је социјална интеракција важна у животињском свету.
Закључак истраживања је да овакво понашање значајно доприноси прилагођавању папагаја животу у градовима. Захваљујући способности да уче једни од других, ове птице лакше проналазе храну и избегавају опасности, што им омогућава да опстану и напредују у променљивим условима.
Открића попут овог додатно потврђују колико су животиње прилагодљиве и интелигентне, посебно у окружењима која се брзо мењају. Социјално учење се тако показује као један од кључних фактора успеха многих врста у модерном свету.
